Ekonomija i informatika

Ovaj post je baš inspirativan.
U svim zapažanjima koja su navedena prepoznala sam svoju profesionalnu svakodnevnicu.
Smatram da će uvek biti tipično muških i tipično ženskih poslova, ali i vidim da se taj jaz polako smanjuje.
Ima toliko primera kada sam se našla u baš ovakvim situacijama i kada sam sebi postavljala ova pitanja.

Verujem da naše vreme tek dolazi. Kad kažem "naše" ne mislim samo na ženski pol već na ljude uopšte, koji će svojim primerom dati reči "ravnopravnost" pravi smisao.

Razmišljam kako je i u 21. veku i dalje veliki broj onih koji su potpuno ne tolerantni na versku, političku, polnu, rasnu... različitost i kako su, na moju veliku žalost, vrlo jasni po tom pitanju i nemaju problem da to stave i do znanja.

Nadam se da će vreme "svih ravnopravnosti" stići uskoro. I da, odlično rečeno: nema opuštanja ;)

Setih se upravo nečeg što će potkrepiti dolazak vremena "svih ravnopravnosti".
Pre nekoliko dana, na jednom predavanju, reče mi kolega prijatno iznenadjen: "ej, pa na ovom smeru (Inv.menadž.)su sve žene plavuše!" Nastavak bi bio...a ipak nisu glupe.
Dakle, polako eliminišemo i samu, nepravedno nastalu diskriminaciju žena po boji kose

:))) ovo me je baš nasmejalo. Spontana konstatacija i rekla bih, potpuno nesvesan kakvu nam je poruku poslao.

Poštovana gdjo Stanislava, moram se nadovezati na vaš post i konstatovati , kako je stereotip o Informatičarima kao smotanim ljudima sa naočarima i masnom kosom definitivno srušen, a moje mišljenje je da su Žene definitivno zaslužne za to. U stvari, čak su dva stereo tipa srušena odjednom: o glupim ženama koje se ne razumeju u mistifikovani posao sa računarima i onaj već pomenuti.

Ne vodim se polnom diskriminacijom kada procenjujem sposobnost i znanje drugih informaticara, sve se to sve vrlo lako "resava" uz kaficu i razgovor u kom se vrlo brzo razluci "zito od kukolja", jer opet ne moze svako pricati na temu level 3 optimizacije I/O steka na intelovim procesorima sedme generacije (da, lupio sam radi ilustracije :) U prevodu, meni je jako drago kada vidim osobe zenskog pola u IT struci i uopste geek chicks-e... ali moram priznati da su sada (na moju zalost) u velikoj manjini (bar kod nas), naravno razlozi za to mozda leze u okolini i uopste jednom drugom socioloskom problemu onoga sta ovo drustvo ocekuje od zena, nego od same inteligencije istih. Sada malo offtopic, ali mozda i nije, ali generalno mislim da se zene moraju definitivno vise izboriti za "sebe", jer su bez obzira na ociglednost patrijahalno-musko g drustva, zene moraju pre svega dobiti rat protiv raznih indoktrinacija socioloskih ideja tog drustva i opet kazem predefinisanosti njihove navodne uloge u sistemu koja im ostavlja po defaultu (da se izrazim tehnicki) manje prostora za menevar od muskaraca, no svaka promena pocinje od pojedinca, i kada mnogo pojedinaca nacini taj korak, dobijemo to promenjeno drustvo.. Pozdrav za sve Geek Chickse!

@dmc
:))) Baš lepo.
Ovo daje i nadu i dodatni je motiv.

...na pozdravima.):
Mi radimo na tome - pre 9 godina firma je imala 2 zaposlene ženske osobe, a danas nas ima već 8, ne damo se!

Uloga i značaj žena u IT industriji? I uloga i značaj su veliki. Možda ne u "dubini" struke, poznavanju svakog malog detalja koji ionako nikom drugom ne znači ništa, ali u ukupnoj organizaciji, pa i rukovodjenju IT kompanijama postoji veliki broj dokazano kvalitetnih radnika - žena (može i radnica, ali ovo je poenta). Živim i radim u Novom Sadu, srpskoj Atini, pa je ovde malo lakše to reći i učiniti, ali kroz 15 godina rada u IT-u nikada se nisam pitao da li žena može da bude prodavac, komercijalista, marketing manager ili programer, Cisco inženjer ili slično. Može, ja ih poznajem i one rade samnom.

"država" (društvo, lokalna zajednica, kompanija, porodica...) koja ne vaspitava i uvežbava žene liči na čoveka koji vežba samo svoju desnu ruku"...

oko 400 g B.C.

Staša, želim ti puno uspeha u pisanju!

p.s. tvoja firma po svemu sudeći ima jake "obe ruke" ;) Neka tako i ostane.

Dragana, puno hvala na podršci.

p.s. baš ovih dana razmišljam o tome koliko su jake "obe ruke", ovaj komentar će mi pomoći da druga/prva/ ne "atrofira".

ja čisto da dam podršku, pozdravim i da čestitam što tek drugi post ima već više od 10 komentara. :) Nije česta pojava.

Nakon što sam pažljivo i u više navrata pročitao ovaj skroman tekst, javila mi se potreba da iznesem svoja mišljenja i stavove u vezi sa istim.
Ulogu žene u aktuelnim ekonomskim tokovima, ekonomsku teoriju i praksu u simbiozi sa visokom tehnologijom, kao i tumačenje apostrofiranih pojmova (Kodeksi, norme, predrasude, pravila), ne bi smelo posmatrati isključivo iz ekonomske, koliko iz istorijske, etičke, socijalne i psihološke perspektive. Samo koherentno sagledavanje gore pomenutih problema, može dovesti do relativno korektnih zaključaka, jer suštinski ni jedan fenomen nije jednoznačno određen.
U tom smilsu, autorku savetujem da se ipak detaljnije posveti svojim opservacijama i razmišljanjima.
Naime, norme, kodeksi, standardi i pravila ponašanja, su pleonazmi jer se svi ovi pojmovi odnose na pravila ponašanja u socijalnom kontekstu. Fokusiraću se na pojam normi (stvar ličnih preferenci).
Norme u socijalnoj sferi, bile one formulisane kroz pravne zakone, ili neformalno, kroz običajno pravo, su kategorija koja zavisi od trenutnih istorijskih okolnosti. Norme su se kroz vekove menjale i ljudima su služile kako bi se uredili i uskladili međusobni odnosi. U tom smislu, definisali su se i položaj i uloga žena u društvu. Uloga žene danas i njena uloga pre, recimo 500 godina, složićemo se, nije ista i svaka dalja elaboracija u tom pravcu bila bi suvišna i nekorisna. Indikativno je pak, da hiperprodukcija normi, pogotovo onih koje kreira pravna nauka, ide u prilog tezi da je naše društvo zapalo u duboku dekadenciju, te da je u velikoj meri atrofiralo na polju individualne, pa i kolektivne svesti. Jaka društva ne iziskuju mnogo pravila i zakona, a aktuelni socijalni, politički, kulturološki i ekonomski trendovi upućuju na to, koliko je zapravo čovečanstvo postalo ranjivo i bolećivo. Zar svetska ekonomska kriza to ne dokazuje?! Ukoliko bi se vratili u prošlost, eklatantan primer bi bio krah Rimskog Carstva. Kada su rimska država i društvo dosegli svoj minimum, došlo je do sličnih procesa. Treba konsultovati istorijsku literaturu i upoznati se sa neoborivim činjenicama. Kada su u pitanju normativi kojima bi bila regulisana participacija žena u savremenom poslovanju, nalazim da bi bilo apsurdno posvetiti bilo kakvu pažnju. Svako ko ima kvalifikacije, potrebna znanja i veštine, nove ideje i konstruktivan pristup problemu, može se baviti bilo kojim zanimanjem, pa samim tim i menadžmentom.
Kada je reč o pravima žena, takođe ne vidim nikakav problem. Problem nastaje u tumačenju pravnih normi. Osnovno pravo svakog čoveka je pravo na slobodu i slobodnu volju. Mnogi od nas pravo na slobodnu volju tumače kao pravo na samovolju. Mislim da je i više nego jasno da je želja žena u tom pravcu eksponencijalno multiplikovana i direktno uslovljena kompleksom polne nejednakosti. Uostalom, između muškaraca i žena je nemoguće staviti znak jednakosti, ili znak identičnosti. Muškarci i žene se razlikuju morfološki, antropološki, mentalno i psihički. Te različitosti naravno, niti treba potencirati, niti prenebregavati. Stičem utisak da žene nisu spremne da priznaju da je poenta u jedinstvu suprotnosti, koliko god to zvučalo kao fraza.
Predrasude o ulozi žene u savremenom društvu i svim njegovim segmentima jesu problem, ali ne nerešiv. Simptomatične su predrasude žena o njima samima. Čitava ova polemika kao i nebrojeno drugih na slične teme, inscenirane su sa jednom namerom: projekcija ženskih predrasuda, kompleksa i nedovoljno razvijene svesti, slabosti i nesugurnosti u sebe same, na muški deo populacije. I ako postoji odgovornost, rekao bih da je ona obostrana; jednako muška, koliko i ženska! Takođe, primećujem da se protežira iskrivljena slika o programerima kao ljudima koji ne vode računa o svom spoljašnjem izgledu. Suvišno je komentarisati. Toleriše li se i ženama nevođenje računa o spoljašnjem izgledu i kodeksu oblačenja? Ne! Nikome se ne sme tolerisati nizak nivo lične higijene i nepristojno oblačenje. Nevezano za pol, starosnu dob, obrazovni, ili socijalni status, higijena mora biti primerena.
Što se tiče komentara autorke: „Svaka joj čast: pametna, elokventna, sposobna, majka, domaćica i uz sve to vodi računa i o sebi“, dodao bih da je to poluistina. Poznajem veliki broj udatih žena koje se ne bave poslovima vezanim za domaćinstvo i čiju decu čuvaju bake i deke, ili obdaništa, tako da je sve to pod velikim znakom pitanja.
Zaključak:
Drage žene, više rada, dokazivanja, rezultata, a manje priče o emancipaciji, ravnopravnosti i sličnim temama! Budite dostojanstvenije! Budite odgovornije i prema sebi i prema kolektivu u kome radite i prema svojim porodicama, bračnom partneru i deci. Zar niko ne primećuje da smo, baveći se ovakvim pitanjima u zadnje dve decenije, ušli u “vrzino kolo” iz koga je tesko izaći?!

QUOD DIXI DIXI

Dragan Milenković, ekonomista

Vrlo zanimljiv tekst, ali - s moje tačke gledišta - ima jedno dva miliona tačaka sa kojima ne mogu da se složim :).

Nekako mi je cela stvar "preforsirana", Stanislava, što bi deca rekla - mnogo "turirate" ni oko čega.

Mislim, moram da kažem da sam iz sasvim drugog sveta, te da su (normalno) moja iskustva sasvim različita nego vaša, ali...

Pre bih možda bila sklona da se složim sa gospodinom Milenkovićem.
Lično, u profesionalnom životu nikad nisam pridavala poseban značaj tome da li sam muško ili žensko, da li sam "dobar ili loš, drvo ili pas" (Harvi Kajtel :).
Po meni, "ne postoji stvarnost, postoji samo percepcija", dakle - granice koje neko sam sebi nametne.
U granicama, normalno :), jer ja sa 1.60 ne mogu biti NBA igrač :)), ali itekako mogu što-šta drugo.
Jednostavno rečeno, otkad se sebe sećam - nisam imala problema s tim što sam žensko, što nisam visoka ili plavooka, što ne mogu da podignem džak cementa ili ma šta drugo - mi imamo svoje prednosti, kao muškarci svoje, tako jasno :).

Mene zanima odakle uopšte to potenciranje polne razlike: po meni, mi jednostavno imamo samo različite mehanizme pristupa problemu, različite načine dolaženja do pravog rešenja, a i to ne uvek.
Žene mnoge situacije rešavaju na jedan način, muškarci na drugi, svako sa sopstvenim manama i ograničenjima.
Ni ona (pra)stara "da me muško može prebiti" ako izgubi sve druge argumente, ne stoji: znate, moraće jednom da zaspi...:D.

Daleko više sam u životu imala profesionalne probleme sa ograničenim, malograđanski nastrojenim, sujetnim i "maaalim" ljudima "koji sve znaju", nego određeno sa muškarcima ili ženama.

Dakle, ja bih problem "Kodeksi, norme, predrasude..." pre postavila na "druge noge": vredni, sposobni, spremni da uče i rade žestoko, koji "pale iz prve" i - svi ostali.
A možda sam i već u tim godinama i na tom položaju da me odavno više nije briga šta ko misli da sam i ko sam, i da li bi više voleo možda muškog umesto mene... Mo'š misliti :).

Draga Stanislava,
hvala vam na zanimljivom tekstu, i svako dobro sa "Kodeksima, predrasudama..." i sličnim :).

@Beba: Iskreno, ni mene odavno nije briga šta ko misli, ali poznajem dosta njih kojima jeste.
Svakako, drago mi je što je post primećen više od godinu dana nakon objavljivanja.
Zahvaljujem na komentarima.
Srdačno Vas pozdravljam.

Ja sam, bedna, tek skoro otkrila da postoje blogovi, znate, pa se zahvaljujem što imate obzira :).
Drago mi je da ste vi sa svojom glavom na ramenima, i imala sam takav utisak - ako smem slobodno da kažem :), a to što drugima smeta...

Iz moje radne okoline, "vađenje" na pol je pretežno izgovor za ličnu lenjost i/ili stručnu nesposobnost, "zamena teza", ne znam kako je u drugim profesijama. Najlepše molim da uzmete moja ograničenja u obzir :).

Hvala i vama na vremenu i pažnji, jako je divan i blog i tekst, i prijatno veče :).